INSOMNIA

nisam uradila juce ono sto sam planirala... samo sam izasla da izbacim djubre! danas ne znam dal cu moci zbog kise. nocas je tako fantasticno padala kisa, i dalje ja mislim da pada (ne cujem od muzike, slusalice naravno...garbage - pesma iz naslova). probudila sam se oko 1 nocu, spavala od oko 4 po podne. zvala sam staru drugaricu ili "drugaricu" sa kojom se nisam cula godinama. rece, u sranjima je. to mi odgovara/lezi. neko ko je u istim govnima kao i ja. mrzim happy ljude. al opet ne ni previse pateticne. nekako vise zrtve sopstvene gluposti ili egocentrizma ili impulsivnosti ili negativnosti... mladost ludost, koje je iza nama i sada osvesceni i lupljeni mokrom carapom po glavi sedimo i pitamo se, sta uradismo od ovog jednog jedinog zivota? sad u 30 godina imam sve vreme ovog sveta da o tome razmisljam, penzija stigla, i u cemu je problem?

dakle sta je onda poenta ovoga? sad je 4 i 15 ujutru, treba se spremiti za izlazak, mislim izlazak do kurca, izlazak do banke dole nekih 100 metara. imam neku staaaaaru karticu na kojoj mozda ima neki dinar, pitam se pitam. a mozda joj je prosao rok. onda mogu da svratim i do apoteke mozda. ponedeljak je, prolece je, rano jutro, vise nemam izgovore. kredit sam potrosila u svakom smislu. odustala sam od trazenja ljubavi, do me je odvelo u... septicku jamu. ceo zivot tragam za ljubavlju i sad shvatam da bi to bio samo jedan zesci smor. ok, mozda jednog dana ako dozivim, a verovatno ne. ajde da to ostavimo pod znakom pitanja. sta je uopste ljubav? nista, izivljavanje, foliranje, iskoriscavanje, itd. nekad sam volela seks, sada mi se gadi. GADI! volela bih da imam neke velike pare, ok. ko ne bi? i mislim da bih sa njima volela sebi da sagradim neki svoj svet fantazije. nesto detinjastvo i morbidno u isto vreme. zivot je nekako dosadan.

 "I spun a cocoon around myself, let others do the same. I shall leave it to time to show what will come of it; a brilliant butterfly, or a maggot."

U mom slucaju... mozda ovo drugo. no i crvi su za ljude.

ali dobro jutro. pijem kafu. danas treba da izadjem posle... xyz dana. ne izlazim iz kuce. teska depresija, ja mislim. nije to jedina bolest ali nema veze. ne mogu da pijem anti depresive jer to jednom kad sam probala, nisam mogla da stanem na noge plus mucnina me je hvatala u pm. znam ljude kojima su ti lekovi pomogli a znam i kojima nisu, no necu sda o tome. moram da se zaposlim, to sam shvatila. iako zivim sama (blizu caleta), i nismo (jos uvek) finansijski ugrozeni, moram zbog psihe. odlepicu. sad posle 5 godina mi je to jasno. evo i ovi blogovi su corpus delicti mojoj mentalnoj deterioraciji (ako je ovo dobar izraz, zvuci fancy u svakom slucaju). deteriorate (english) - raspadanje. nesto ovaj blog opet zajebava. elem...ajde da kazes da nista nije bitno. kad rekoh posao, mislim BILO KOJI posao. nemam faks, poceh i ne nastavih (kao i sve u zivotu ili skoro sve), tako da me NE INTERESUJE ako je posao za 10 evra mesecno, samo da radim. lazem naravno, nemoj bas 10 al tako se kaze. plus imam probleme psiho fizicke pa ne znam kako cu se u to upustiti, ali jednostavno to je jedino resenje. u CV nemam nista da stavim pod milim bogom. ima loser baby, so why dont u kill me? cek da vidim dal ovo radi.

mislim da sam skapirala. stavila sam sliku, nasla template jebeni na kome se vidi i datum i vreme. imam 2 bloga od pre hrista kojima ne mogu da prostupim i to mi ide na... nerve. inace volim mracni template, crna pozadina bela slova il tako nesto al ajde, prezivecu ovu romantikicu. mislim da cu ovde cesce pisati. imam potrebu negde da pisem i da se "izrazim". medjutim... hmmmmm...koji je moj problem? oci su mi crvene od besa. zasto besa? pa prilicno sam sjebala ceo svoj zivot. ko nije? ne znam, sedim piljim u jednu tacku tako vec godinama prakticno i pitam se, sta je to sa mnom? zasto ne mogu da budem normalna? da li zbog samoce? u kojoj zivim isto tako godinama. ma nema ni to veze. nikad nisam imala ambiciju. u stvari jesam! ali sam verovala da ce da mi padne nesto sa neba. sta? uvek sam bila ljubomorna na druge ljude i sve sto su imali ili postigli. to je neka vrsta ljubomore i fasciniranosti. kako ti ljudi uspevaju da budu takvi, zive tako? nema odgovora. za mene IMA ali to sad nije bitno jer ja nikad ne pricam o onome sto stvarno jeste. onda ne bih imala pravo da budem "luckasta". sustina je, nikog ne boli kurac. ni za koga. ljude nekako treba prejebati, ili ne jebati, ili i jedno i drugo, i ici dalje. strah od osvete drugih. zasto bi mi se svetili? ma mrzim ljude. a kao hocu da me vole. ili samo da me se plase. ili da me mrze. nemam pojma, umorna sam.

sta se ovo desava s ovim blogom? poslednji put izgleda sam pisala pre vise od 3 godine. bas zanimljivo. ni jedan komentar od prvog posta koji sam napisala pre... jebem li ga, 5-6 godina. mozda 4. i tako.