INSOMNIA

fo reel?????

htedoh, dal... cek...

boli me zeludac od silnih lekova koje pijem al valjda ce tu kiselo mleko da odradi svoje, sad posle kafe. uradila sam pun kurac stvari koje sam planirala prosle nedelje, videla se sa gomilom ljudi, za neverovati. sredjivala kucu, shopping, pomagala caletu, itd. ponosna sam na sebe. onda sam u subotu uvece pala mrtva i sad ne mogu da stojim na nogama a valjda i od ove kise. opet kisa i kafa, ko o cemu ja o kisi i kafi al sta da radim kad ih volim. svadjala sam se i sa drugaricom iz detinjstva, svasta sam joj rekla (tj napisala), al vala zasluzila je. verovatno mi vise nece biti drugarica al to je i bio cilj. sviraj sviraj pa za pojas zadeni. dok ne pokazes zube i opasnu agresiju, mozes da ga pusis. napadace te dok te ne raskomadaju. a ja barem agresije i ludila imam i za izvoz, pa ces dobiti i gratis. sad cu da pisem mail drugu i da gledam youtube dokumentarce o sahranama.

nisam uradila juce ono sto sam planirala... samo sam izasla da izbacim djubre! danas ne znam dal cu moci zbog kise. nocas je tako fantasticno padala kisa, i dalje ja mislim da pada (ne cujem od muzike, slusalice naravno...garbage - pesma iz naslova). probudila sam se oko 1 nocu, spavala od oko 4 po podne. zvala sam staru drugaricu ili "drugaricu" sa kojom se nisam cula godinama. rece, u sranjima je. to mi odgovara/lezi. neko ko je u istim govnima kao i ja. mrzim happy ljude. al opet ne ni previse pateticne. nekako vise zrtve sopstvene gluposti ili egocentrizma ili impulsivnosti ili negativnosti... mladost ludost, koje je iza nama i sada osvesceni i lupljeni mokrom carapom po glavi sedimo i pitamo se, sta uradismo od ovog jednog jedinog zivota? sad u 30 godina imam sve vreme ovog sveta da o tome razmisljam, penzija stigla, i u cemu je problem?

dakle sta je onda poenta ovoga? sad je 4 i 15 ujutru, treba se spremiti za izlazak, mislim izlazak do kurca, izlazak do banke dole nekih 100 metara. imam neku staaaaaru karticu na kojoj mozda ima neki dinar, pitam se pitam. a mozda joj je prosao rok. onda mogu da svratim i do apoteke mozda. ponedeljak je, prolece je, rano jutro, vise nemam izgovore. kredit sam potrosila u svakom smislu. odustala sam od trazenja ljubavi, do me je odvelo u... septicku jamu. ceo zivot tragam za ljubavlju i sad shvatam da bi to bio samo jedan zesci smor. ok, mozda jednog dana ako dozivim, a verovatno ne. ajde da to ostavimo pod znakom pitanja. sta je uopste ljubav? nista, izivljavanje, foliranje, iskoriscavanje, itd. nekad sam volela seks, sada mi se gadi. GADI! volela bih da imam neke velike pare, ok. ko ne bi? i mislim da bih sa njima volela sebi da sagradim neki svoj svet fantazije. nesto detinjastvo i morbidno u isto vreme. zivot je nekako dosadan.

 "I spun a cocoon around myself, let others do the same. I shall leave it to time to show what will come of it; a brilliant butterfly, or a maggot."

U mom slucaju... mozda ovo drugo. no i crvi su za ljude.

ali dobro jutro. pijem kafu. danas treba da izadjem posle... xyz dana. ne izlazim iz kuce. teska depresija, ja mislim. nije to jedina bolest ali nema veze. ne mogu da pijem anti depresive jer to jednom kad sam probala, nisam mogla da stanem na noge plus mucnina me je hvatala u pm. znam ljude kojima su ti lekovi pomogli a znam i kojima nisu, no necu sda o tome. moram da se zaposlim, to sam shvatila. iako zivim sama (blizu caleta), i nismo (jos uvek) finansijski ugrozeni, moram zbog psihe. odlepicu. sad posle 5 godina mi je to jasno. evo i ovi blogovi su corpus delicti mojoj mentalnoj deterioraciji (ako je ovo dobar izraz, zvuci fancy u svakom slucaju). deteriorate (english) - raspadanje. nesto ovaj blog opet zajebava. elem...ajde da kazes da nista nije bitno. kad rekoh posao, mislim BILO KOJI posao. nemam faks, poceh i ne nastavih (kao i sve u zivotu ili skoro sve), tako da me NE INTERESUJE ako je posao za 10 evra mesecno, samo da radim. lazem naravno, nemoj bas 10 al tako se kaze. plus imam probleme psiho fizicke pa ne znam kako cu se u to upustiti, ali jednostavno to je jedino resenje. u CV nemam nista da stavim pod milim bogom. ima loser baby, so why dont u kill me? cek da vidim dal ovo radi.

mislim da sam skapirala. stavila sam sliku, nasla template jebeni na kome se vidi i datum i vreme. imam 2 bloga od pre hrista kojima ne mogu da prostupim i to mi ide na... nerve. inace volim mracni template, crna pozadina bela slova il tako nesto al ajde, prezivecu ovu romantikicu. mislim da cu ovde cesce pisati. imam potrebu negde da pisem i da se "izrazim". medjutim... hmmmmm...koji je moj problem? oci su mi crvene od besa. zasto besa? pa prilicno sam sjebala ceo svoj zivot. ko nije? ne znam, sedim piljim u jednu tacku tako vec godinama prakticno i pitam se, sta je to sa mnom? zasto ne mogu da budem normalna? da li zbog samoce? u kojoj zivim isto tako godinama. ma nema ni to veze. nikad nisam imala ambiciju. u stvari jesam! ali sam verovala da ce da mi padne nesto sa neba. sta? uvek sam bila ljubomorna na druge ljude i sve sto su imali ili postigli. to je neka vrsta ljubomore i fasciniranosti. kako ti ljudi uspevaju da budu takvi, zive tako? nema odgovora. za mene IMA ali to sad nije bitno jer ja nikad ne pricam o onome sto stvarno jeste. onda ne bih imala pravo da budem "luckasta". sustina je, nikog ne boli kurac. ni za koga. ljude nekako treba prejebati, ili ne jebati, ili i jedno i drugo, i ici dalje. strah od osvete drugih. zasto bi mi se svetili? ma mrzim ljude. a kao hocu da me vole. ili samo da me se plase. ili da me mrze. nemam pojma, umorna sam.

sta se ovo desava s ovim blogom? poslednji put izgleda sam pisala pre vise od 3 godine. bas zanimljivo. ni jedan komentar od prvog posta koji sam napisala pre... jebem li ga, 5-6 godina. mozda 4. i tako.

"Dead end"... istresao me je iz gaca. ne znam dal cu moci sad da zaspim... jako sam umorna... opet me boli grlo... jednu stvar moram da resim: identitet. rascepkan na sve strane ovog cyber prostora... kada bih sve svoje identitete spakovala na jedno mesto... to bi bio haos... a da ne pricam o onom "identitetu" van cyber space-a... to ni nije identitet. to treba zgaziti. kao bubasvabu djonom. ah pojavicu se kad tad... anti-social personality... alias alias... egocentric... kome da se pravdam? KOME? KOME? fak ju mister dietz!!! sta jos? vruce mi je. ugasila sam mob. promenicu broj. imam ovaj isti broj od 2000-te!?!? zasto? da bi me na njemu nalazili neki praistorijski degeni! mislis ti da se ja secam ko je pedja? pedja limunov. pedja kuca. John Gacy....... mmmmmmmmmmmmmmmmmm...

oh...kako egzoticno. svedjani...nisu losi frajeri...ali...malo su zaboravni. ne...moj zivot je...kao i svaciji...na svom nekom mestu...nekom mestu svom...ne duvam, ne. ne pijem, ne. pijem u stvari ali ponekad. pila sam (do) skoro. ali po malo mislim. al ne postojim. serem, da. znam da serem. znam da ne znam. uvek dekart i sokrat. o boze, zasto? uvek i taj bog. ooo...zasto vas trojica? o zasto ove nebuloze, neuroze, shizoidna paranoja, lucidna depresija, sizofrenija na kvadratni kub iz molekularnog korena atomsko-hibridne...jebem li ga. aiiiii papi papi papi...will you call me tonight? or will you fuck something as I said...egzoticno. proci ce i ova opsesija. ma nije bitno. zakljucak: necu da se ubijem sebi za inat.

ovo je najtmer. mozak mi je sprzen, polomljen, kako god. sve je iskrivljeno. ne znam da li je ono sto vidim u stvari ono sto cujem, ili obrnuto, ili... mrzim patetiku, ali svejedno, zivela patetika! hocu da kazem...sve ovo pricam...da bih rekla...

Recimo da imam minimum 2 licnosti u sebi. Jedna tera drugu da nesto ovde napise. Ne zna ni sama zasto to radi?! Ova druga se opire... nema inspiraciju... zivot joj je dosadan u 3 lepe... ova prva valjda misli da ce drugoj ovo pomoci... kao da ce ovde naci tu neku, inspiraciju? Ali evo udruzile su se. Ova je napisala iskreno sta je imala (nista), a ovoj je poslo za rukom da to napise, sta god to bilo (nesto?). I inspiracije i dalje nema. Obe su potpuno prazne. Cemu uopste sluze ovi blogovi? Ja kao da ne znam da ne znam da budem iskrena. Uvek se premazujem tonama razlicitih boja... (evo ovo je relativno iskreno)... i tako se gubim. Smesno je to sto cesto, koliko god se trudila da se sakrijem, to se na meni vidi, i sve te maske kao da su potpuno prozirne. Onda mi dodje da nekog drugog ISKRENO pitam, ko sam uopste ja? Ali nema sanse da ja tako iskreno pitanje postavim. Mozda ovo sve zvuci relativno "psihoticno"...al zaista ni jedan psihijatar mi nije nasao neku ozbiljnu dijagnozu. Mislim da bi mi bilo lakse da je zaista imam.

Mora da sam se negde u ovom textu otkrila, samo ja ne znam gde...

ne znam kolko to ima veze al u podznaku sam skorpija, mislim da imam mnogo njenih osobina, recimo sklonost ka samoubistvu. recimo da mi je malo muka ovog zivota, i ako prezivim pricacu vam o prezivljavanju.

ovo nije nikakav "apel", niti privlacenje paznje, meni ne treba cak ni pomoc, eto obecavam da necu napraviti nikakvu glupost, moram samo malo da se naspavam. I need a vacation, sto bi rekao Shvartzko.

Nekad imam utisak da nema nista lepse od jutra i jutarnje kafice. Doduse ovo jutro i nije toliko "lepo" jer je napolju minus 1-2-3 a od magle se ne vidi prst pred okom. Pa ipak pijem topao nes sa mlekom, i nekako mi je lepo. Da je vreme lepse, ja bih se verovatno osecala gore. Zapravo ja obozavam tmurno vreme i maglu, i kisu....ne volim sunce, ne volim vrucinu...sto je cudno jer sam rodjena na vreli letnji dan. Kad bolje razmislim, nikad nisam ni bila ranoranioc (vise sam nocna ptica) i jedva nocu spavam dok danju mogu po ceo dan, ali opet ima nesto iskonsko u tom budjenju dana.

Posle idem na groblje. Nisam bila neko vreme. Nocas sam sanjala san koji ovde necu ispricati ali zbog njega moram tamo da odem, odnosno osecam da treba. Mirno sam zaspala jer sam mislila da necu nista sanjati, ali eto, uvek se desi kad najmanje ocekujem. I kao da sam to znala.