Recimo da imam minimum 2 licnosti u sebi. Jedna tera drugu da nesto ovde napise. Ne zna ni sama zasto to radi?! Ova druga se opire... nema inspiraciju... zivot joj je dosadan u 3 lepe... ova prva valjda misli da ce drugoj ovo pomoci... kao da ce ovde naci tu neku, inspiraciju? Ali evo udruzile su se. Ova je napisala iskreno sta je imala (nista), a ovoj je poslo za rukom da to napise, sta god to bilo (nesto?). I inspiracije i dalje nema. Obe su potpuno prazne. Cemu uopste sluze ovi blogovi? Ja kao da ne znam da ne znam da budem iskrena. Uvek se premazujem tonama razlicitih boja... (evo ovo je relativno iskreno)... i tako se gubim. Smesno je to sto cesto, koliko god se trudila da se sakrijem, to se na meni vidi, i sve te maske kao da su potpuno prozirne. Onda mi dodje da nekog drugog ISKRENO pitam, ko sam uopste ja? Ali nema sanse da ja tako iskreno pitanje postavim. Mozda ovo sve zvuci relativno "psihoticno"...al zaista ni jedan psihijatar mi nije nasao neku ozbiljnu dijagnozu. Mislim da bi mi bilo lakse da je zaista imam.
Mora da sam se negde u ovom textu otkrila, samo ja ne znam gde...
